Opekotina od Sunca, praktični saveti

Leto je već uveliko tu, a sezona godišnjih odmora je u punom jeku. Upravo ovo je period godine, kada nastaje najveći broj opekotina kože uzrokovanim suncem. Opekotine od sunca, nastaju kao posledica oštećenja površinskog sloja kože pod dejstvom sunčevih zraka. Za opekotine su najpre odgovorn UVB zraci, koji deluju na površinski sloj epidermis, dok UVA zraci prodiru dublje do dermisa i uzrokuju oštećenje kože u vidu starenja. Ne treba zaboraviti da UVB zraci učestvuju i u stvaranju karcinoma kože, pa je opekotina od Sunca, koja najpre deluje bezazleno, oštećenje i na molekularnom nivou, koji potencijalno u budućnosti može da dovede do nastanka kanceroza.

Kako da prepoznam opekotinu ?

Opekotine se najčešće lako prepoznaju. Nakon nekada čak i samo desetak minuta na direktnom suncu, bez zaštite, koža počinje da peče, ali i boli. Nakon toga ona postaje crvena, blago otečena, a može doći i do deskvamacije, odnosno guljenja, ponekada i do stvaranja plikova manjeg ili većeg obima. Opekotine od sunca pripadaju najpre klasi jedan i klasi dva a opekotina, što znači da spontano prolaze, ne ostavljajući ožiljak. Ipak ne treba zaboraviti da koža pamti sva oštećenja, pa se treba potruditi i izbeći da do opekotina uopšte i dođe.

Praktični saveti kako da pomognete koži koja izgori na Suncu

1. Prevencija. Prevencija je najbolj način zaštite od opekotina. Držite se hladovine, koristite dugu garderobu, šešire sa velikim obodom, naočare za sunce i specijalizovane kreme koje pružaju zaštitu od UV zračenja. Potrudite se da ne budete predugo direktno izloženi suncu i ukoliko odlazite na plažu, najbezbedniji period je do 10 časova ujutru ili nakon 17 časova uveče

2.Sklonite se sa Sunca. Ukoliko osećate da koža kreće da gori, momentalno se sklonite sa sunca, kako ne biste produbili opekotine ili kako vam ne bi još veća površina tela izgorela.

3.Hladan tuš ili hladne obloge. Ako ste izgoreli najpre će Vam pomoći hladan tuš ili hladne obloge. Nemojte oštećenu kožu trljati, niti pritiskati, niti koristiti agresivna sredstva za pranje. Kožu istuširajte samo vodom, a onda je blago osušite tapkanjem.

4.Lekovi sa antiupalnim svojstvom. Lekovi iz grupe antiinflamatornih lekova, kao što je na primer brufen imaju svojstvo da umanje upalu, pord toga što umanjuju bol. Aspirin takođe radi po sličnom principu. Ove lekove uimajte samo ako na njih niste alergični ili ako znate da vam on odgovaraju. Pre upotrebe lekova konsultujte se sa vašim lekarom ili farmaceutom.

•  

 

5. Hidratacija iznutra i spolja. Koža predstavlja barijeru za odavanje tečnosti, pa ukoliko je oštećena ona gubi dodatno vodu. Zato je važno hidrirati se dodatno kako iznutra, tako i spolja. Pijte dovoljnu količinu vode i mažite hidratantne kreme koje nemaju dodatne iritantne sastojke.

6. Kreme na bazi aloje, cinka i mentola. Aloja i mentol će hladati kožu, a aloja ima i dodatno antiupalno svojstvo. Važno je da ove kreme budu što jednostavije, bez dodatnih aditiva, kako ne bi dodatno iziritirale već oštećenu kožu. Cink pomaže reparaciji i epitelizaciji ože.

7. Ne dirajte kožu! Važno je da kožu previše ne pipate, osebno ne prljavim rukama, da sami ne bušite, ne ljuštite ili je stalno pipate. Pustite da koža zaceli svojim tokom.

8. Oštećenu kožu ne izlažite dodatno suncu, dok se ona u celosti ne obnovi.

Uživajte u lepim, sunčanim, toplim danima, ali čuvajte Vašu kožu od opekotina!