Sunčeva svetlost i uticaj na Vašu kožu
Sa prvim lepim danima, svi smo jedva dočekali Sunce i sve benefite lepog vremena. Šetnju pored reke, dugačko ispijanje kafe napolju, ali smo se i prihvatili mnogih poslova koji iziskuju mnogo vremena na otvorenom i pod direktnim sunčevim zracima.
Sunce je izvor života, svetlosti, dobrog raspoloženja, pomaže nam da sa više elana i efikasnosti završimo sve obaveze. Stopa proizvodnje serotonina u mozgu direktno je povezana sa količinom sunčeve svetlosti kojoj je telo izloženo .Nivoi serotonina su viši tokom sunčanih dana nego tokom oblačnih i tmurnih dana. Serotonin je moćna supstanca mozga koja kontroliše raspoloženje i povezana je sa osećanjem sreće. Sunce utiče na stvaranje Vitamina D, ali sa njim moramo biti izrazito oprezni, jer dugoročne posledice koje ostavlja na našoj koži mogu biti i životno ugrožavajuće.
Šta je sunčeva svetlost?
Sunčeva svetlost ili solarna svetlost, je svetlost koju proizvodi Sunce, a sastoji se od spektra zraka različite talasne dužine. Vidljiva svetlost ima talasnu dužinu od 400-700 nm, dok nevidljiva ultraljubičasta (UV) svetlost ima kraću talasnu dužinu (280 – 400 nm), a nevidljiva infracrvena svetlost ima dužu talasnu dužinu ( 700 nm – 1 mm). Duže talasne dužine, vidljiva i infracrvena svetlost, u stanju su da prodru u dublje slojeve kože, a ipak je manje verovatno da će izazvati štetu. Kratkotalasna UV svetlosti u interakciji sa ćelijama kože stvara visokoreaktivne slobodne radikale. Upravo slobodni radikali su ti koji su odgovorni za mnoga oštećenja na koži, od starenja kože do različitih hroničnih stanja kože, pa i do karcinoma, od kojih je svakako najpoznatiji Maligni Melanom.
UV Svetlost i njeni podtipovi
Postoji tri podtipa UV Svetlosti, i to:
1.Ultraljubičasti A zraci (UVA), Oni su u podjednakoj meri, prisutni tokom čitavog dana. Aktiviraju melanin koji je prisutan u gornjim partijama kože, i tako daju privremeni ten. Prolaze bez problema kroz oblake, smog, staklo i prozore. Pošto prodiru u dublje partije kože, doprinosi dugoročnom oštećenju kože i to uglavnom u smislu prevremenog starenja kože, izazivaju različite alergije i intolerancije na Sunce. Oštećuju oko i mrežnjaču, prave mnogobrojne mutacije, koje posledično dovode do različitih kožnih bolesti.
2.Ultraljubičasti B zraci (UVB), obezbeđuju energiju koja je neophodna za sintezu vitamina D. Upravo ovi zraci su odgovorni za direktno oštećenje kože , u vidu opekotina, ali i deluju na nivou oštećenja DNK. Najači su u podne, deluju na proizvodnju novog melanina i tako obezbeđuju dugoročniji ten.
- Ultraljubičasti C zraci (UVC), ovi zraci su blokirani od strane Zemljine atmosfere i ne stižu do kože
Koliko UV zraka dolazi do naše kože?
Količina UV svetlosti sa kojom naša koža dolazi u kontakt zavisi od mnogih faktora. Od godišnjeg doba, doba dana, nadmorske visine, ali i lokacije na kojoj se nalazimo ( blizina Ekvatoru i ugao pod kojm sunčevi zraci padaju na zemlju). Nikako ne treba umanjiti značaj i sredine u kojoj se nalazimo. Sneg, pesak, voda reflektuju sunčevu svetlost, pa je na planini i moru potreban pojačan oprez. Suncobrani i prirodan hlad štite samo oko 50 posto, upravo zato je nemerljiv značaj zaštite od sunce u vidu garderobe i antisolarnih krema.
O efikasnim metodama zaštite od sunca, vašem fenotipu kože, kao i o tipovima antisolarnih krema saznajte uskoro na Dermastyle by Joa.
